LONDON, 6. srpnja (Od Vjesnikove dopisnice) - I iza rešetaka Slobodan Milošević zaokuplja mnoge. Na britanskog novinara i urednika Borisa Johnsona Slobo je, recimo, prilikom svog debija u Haagu ostavio dojam »velike i ljutite žabe koja je ugrabljena iz neke tamne močvare«. Želeći znati kako je bilo razgovarati oči u oči s »balkanskim krvnikom«, Johnson se o tome raspitao kod lorda Owena, pregovarača EU za bivšu Jugoslaviju od 1992. do 1995. Kao urednik tjednika »Spectator«, Johnson je razgovor s Owenom objavio u najnovijem broju tog lista.

»Slušali su ponoćna zvona, Owen i Milošević. Razgovarali su u Beogradu i Ženevi i u Parizu. Pili su viski. Pili su šljivovicu«, opisuje Johnson. Prema Owenovom pričanju, Milošević je mogao popiti bilo što, a da se vidljivo ne napije. Jednom prilikom Owen je predložio ručak u četvoro, sa suprugama Debbie i Mirom. Johnson ovako komentira taj aranžman: »Moglo bi se pomisliti da je to pomalo klizav posao - večerati s beogradskim Macbethom i Lady Macbeth, gdje on ima suicidnu obiteljsku povijest, a ona crne šiške, vrištavi glas, marksistički rječnik i svjetloružičasti ruž.«

No, prema mišljenju lorda Owena, »bio je to fascinatni dan u kome sam većinu vremena bio usredotočen na njegovu ženu. Ona je sišla niz stepenice i rekla: "Čujem da mog muža optužujete da je nacionalist. On nije nacionalist. Da jest, ne bih se nikada udala za njega."«

U razgovoru za »Spectator« Owen je odbacio tezu da je Milošević lud. Na pitanje da li žali zbog sati potrošenih na razgovore s tiraninom, on je odgovorio: »Oh, morali smo pregovarati«, citiravši primjer Amerikanaca koji su pregovarali s Vijetnamcima. Owen tvrdi da se s Miloševićem saobraćalo »potpuno otvoreno«, te da »nije bilo nikakvih tajnih nagodbi bilo koje vrste«. »No ne mislite li da smo možda bili malo ambivalentni oko Miloševića, malo previše skloni da ga koristimo kao lokalnog jakog čovjeka. Nije li malo čudno da se on sada suočava sa Sudom za ratne zločine, kada smo pred deset godina bilo savršeno spremni da ga s njime imamo pola i da mu pokušamo prodati britanske telefone« pita dalje u razgovoru urednik »Spectatora« Owenov je odgovor da je Milošević bio čovjek »koji je mogao napraviti neke vrlo neugodne stvari, no koji je bio izvor moći«.

Owen dodaje za Miloševića: »Bio nam je od koristi«. On osobno smatra da Milošević nije kriv za Srebrenicu, ali ga drži odgovornim za granatiranje Vukovara i pogrom kosovskih Albanaca. Owen je odbio odgovoriti na jedno vrlo jednostavno pitanje o Miloševiću: »Zavređuje li on da bude osuđen?«" Umjesto toga, načinio je stanku i potom uskratio odgovor. Potom je progovorio onako kako bi vjerojatno govorio neki Miloševićev odvjetnik, te je o svom nekadašnjem sugovorniku rekao: »On će iznijeti niz dobrih poanti. On nije glup. On je pravnik i proučio je cijelo pitanje. Reći će da se radilo o građanskom ratu, da on nikada nije rekao Arkanu da čini te stvari i tako dalje. Opasnost je da će to reći na odbojan način.«

U nastavku razgovora ispalo je da se Owen trudio pomoći Miloševiću i Srbima, ali nije pa nije išlo. Owen tako objašnjava o Slobi: »Njegov nastup nije privlačan. Znate, što se tiče mojih osobnih osjećaja, Milošević me razočarao toliko puta, isto kao što je puno puta ispunio očekivanja. Bezbroj puta sam mu savjetovao da učini nešto što je jednostavno i mudro, a dobro bi se odrazilo po njega i njegov narod, ali on bi to odbijao učiniti, svaki pojedini puta.«