HRVATSKO PRAVO

Prve online stranačke novine u Republici Hrvatskoj

http: www.hrvatsko-pravo.hr

http: www.hrvatsko-pravo.com

06. veljače 2009.

                      TITOVA  „DEMOKRACIJA“ DANAS

U vrijeme komunizma, a i danas, jugoslavenski komunisti proturali su tezu kako je Jugoslavija bila najslobodnija zemlja od svih komunističkih država.

To nikako nema veze sa istinom jer je proces demokratizacije tada više napredovao u Poljskoj i Mađarskoj nego li u Titovoj Jugoslaviji.

Tračak demokracije u Jugoslaviji, ili bolje reći, popuštanje monolitnog političkog jedinstva može se smatrati period «liberalizacije» u Srbiji, te početak « masovnog pokreta» u Hrvatskoj.

Prije i poslije toga vladala je šutnja i diktatura doživotnog predsjednika-diktatora.

Njegova diktatura trajala je gotovo pola stoljeća.

U vođenju politike dominirala je Komunistička Partija i ako je tkogd bio nekomunist, socijalist ili kršćanin nije imao nikakvog prava ni vrijednosti.

Nije imao dopuštenje za javno djelovanje.

Pod krinkom borbe protiv jednog zla, fašizma, Tito i njegovi komunisti, našem narodu, nisu donijeli slobodu nego najmračnije zlo i diktaturu  koja je u Hrvatskoj bila toliko oštra i nesmiljena da je narod masovno emigrirao, što iz političkih, što iz ekonomskih razloga.

Ta mračna tvorevina u razdoblju svoje najkrvavije diktature u svom službenom nazivu nosila je čak i pridjev «demokratska» .

Slično i po uzoru na DDR koja je od svih europskih komunističkih država imala najizgrađeniji diktatorski sustav.

Titov jugoslavenski državni okvir nije se niti mogao održati bez diktature i državne sile.

Njegova demokratska Jugoslavija nije bila ništa drugo nego crveno obojena Jugoslavija Aleksandra Karađorđevića po svom ustroju također diktatura.

Odgoj u Jugoslaviji bio je takav da se mladež odgajala u slijepoj poslušnosti pjevajući pjesme Vođi. Tako im je bio stavljan za uzor .

U tim okolnostima rodile su se i odrasle mnoge generacije kojima je on oblikovao život.

Naučeni na diktaturu , sustav neslobode postao im je normalan.

Apatija , mrtvilo i poslušnost koji danas vladaju u Hrvatskoj kod dijela naroda, tako i kod mnogih intelektualaca  rezultat je takvog odgoja i života u prošlosti.

Za život svih u Jugoslaviji  važan je bio samo Tito, vođa, maršal, generalni sekretar KPJ, predsjednik SKJ, predsjednik jugoslavenske komunističke vlade, predsjednik Jugoslavije, vrhovni zapovjednik JNA, Bog i batina….

Oni su bili, a mnogi su i danas takvi, jer je Tito njihov život takvim oblikovao.

Razvrgnuće zajednice u koju  nas je strpao nanijelo nam je mnoge rane.

Prouzročilo desetke tisuća izgubljenih života, mnogo patnje, razrušenih obitelji i materijalnih dobara. Da ne govorimo o gubicima koje smo pretrpjeli za njegove vladavine.

U titovskom diktatorskom obliku demokracije nisu se trpjeli nikakvi znakovi slobodnog mišljenja.

Nalik takvoj demokraciji imamo danas u Hrvatskoj.

Kod nas danas ne da vlada dvopartijski sistem već je tu riječ o jednopartijskom komunističkom sistemu podijeljenom u dva tabora sa istim ciljevima i nakanama.

Nisu nam donijeli nikakve promjene i iz razloga jer su oni jednostavno dio prošlosti, dio Titove demokracije ili njeni sljedbenici.

Oni predstavljaju diktatorsku tradiciju a takvi kakvi jesu, jesu iz razloga što su tako odgojeni.

Smetnja su stvarnoj i pravoj demokraciji.

Demokracija i njen proces u pravilu idu u skladu s reformama.

To bi značilo da bi se, u tom slučaju , morale i trebale dogoditi i ekonomske i političke promjene.

U našem slučaju one mogu ići samo do jedne granice a to iz razloga jer bi te promjene ugrozile strukturu vlasti.

Stoga se s pravim reformama kod nas i odgađa, ili ih se zaustavlja, tako da ni jedna prava reforma nije još dovedena do kraja.

Jednostavno rečeno, demokratizacija će ići onoliko i dotle dok ne ugrozi vlast.

Dotle su pojedinci i skupine koje djeluju u pogledu demokratizacije osuđeni baviti se samo teoretskim pitanjima slobode i demokracije, dok im ulaz u konkretna politička pitanja zemlje nije dopušten.

Osuđeni su da budu samo klica koja će teško proklijati.

Ostat će kao kozmetika koja je vlasti potrebna da u očima svijeta dobije legitimaciju progresivnosti.

Ostaje nada da tako ipak neće biti i da će se oni kojima je nutarnja svijetlost zamračena jednom obući u oružje svijetla i odbaciti djela tame kako to apostol Pavao preporuča. ( Rim 13,12 sl).

MIRKO   OMRČEN                                                                 

EKSKURZIJA OD TITOSLAVIJE DO TUĐMANISTANA

Čudnovat  neki   put

Otputovah    sa  svojih   osamnaest   godina-daleko.

Bijah   još đakom.

Vlak  me   odvezao prema—istoku…nekadašnje naše  zemlje.

Ukrcah  se   na   Prvome   peronu  jednog   ranolipanjskog   poslijepodneva,  sa   čitavim  razredom—u   

vagon, koji- nam je  pripremljen-/preko   Generalturista/—još  -u Ljubljani—

Moji   me  ispratiše, a  ja im mahnuh  “ oboružana”   putnom torbom..i..nešto džeparca—Mogli   su konačno –odahnuti, jer  sam se  jedva  spremila,obuzeta—/uvijek  iznova  /onim  karakterističnim   nemirom,kojeg  smo svi mi-,više  ili manje  -osjetili.-prije  negoli  smo krenuli-u   nepoznato.

Čekasmo   podugo/  na samom  izlasku iz-Zgba/..da   bi   potom  -vlak   uzeo  --onaj   svoj  ritam—

i..zujanje    parajućeg   zraka---

Kočio je  rijetko.,jer  je ..  kao  -najbrži  /-u ono-doba/ --  prelazio   male   -stanice…,jureći-prema našem

istočnome     cilju

Smjestih   se u coupe   .i  ..na trenutak-zatvorih  -oči—

Mamin    glas…

I ono  -što se uvijek   pitalo--./.u našoj –obitelji/—

Je  ..s  i  .. l .. i …. uzela—zdravstvenu—knjižicu…..Pazi..dobro ..ju—spremi—da..ne----izgubiš---putem

Nekako-- je  --ipak  ta  knjižica—bila  --najvažnija…

Kako   sam  ju/-naravno-dobro-spremila..u  tu   -jednu-torbu----negdje   na  dno----da  se ne  izgubi/—

pred   očima  mi se  stvori—njena   druga stranica , / na kojoj   su –bili   podaci- tj   .ime   roditelja-nositelja

osiguranja/--

Pisalo    je   Filip /majčin  otac/..

Otvorih   oči  -refleksno, jer   je netko naglo  otvorio  pomična  vrata—

Počelo    je   nešto kao  “seljakanje” putujućih   đaka…koje   se- svelo  ..na ono  --što  dalje   od  Raske i

njenog-coupea  .. /putovali smo  koncem  trećeg razreda ,u  pratnji njenih   -više  nego   katastrofičnih 

 ocjena  iz    matematike - po    naredbi   ondašnjeg   -ravnatelja/-u strogim    granicama   -nekad takozvane   naše

zemlje.

 Na      knjižicu   više nisam mislila..nasmijavši se    Đurđici  -zvanoj-Đuka.,--koja se  brzo popela   i legla

 u  onu  -  gornju-mrežu-/za  prtljagu/ ,  šesdesetih godina  su takvu   posjedovali-   gotovo svi-vagoni--,

Imala    je  najviše   četrdesetak  kila  ..uz   prateću  -jedinicu-iz   -matematike,naravno—

Otada  prođoše  -godine,..

Uz   one   karakteristične-trenutke  .-prisjećanja…,kada   -bih   se recimo   našla –na   onome  -. istome

Peronu. Djeda  više-nema, --  ,ni  --mame—

Samo   ono-   ime-    na mojoj iskaznici(-najvjerojatnije-upisano-)-- greškom  --,

Ili,   nije,..      

Mama  me  osigurala  “na  sebe”,poslije   tatine   smrti - /jedanaest   mjeseci..ranije-/…,.  Zatitra    mi--,ponekad-,-- pred   očima---  

,Rekli-bi—/obično-narodno ime…koje –i dan danas  --daju  -djeci/-

Ili   je  ..i tada..ono—imalo neko drugo-značenje?!

Ne  znam - da li sam se  baki i djedu—javila sa  --toga-putovanja—

Iskreno rečeno-nisu-mi bili baš na pameti—tih dana.

No   kada   je sve—to prošlo  ..i—došle  -tzv. zrele  godine  --počela… sam ih .. se sjećati—sve—više.

I   priča  -kako je djed   -bio   zarobljen—negdje  ..u Sibiru..četiri –godine  ,,,a—kada  se vratio  kući—

moja je   mama   imala   upravo –toliko  godina,,i..da ju..je tada..prvi puta..vidio—

Drugi    sam  ra t –doživljavala –također   /po   pričama,…..--- ,filmovima-…dokumentarcima..

A  onda  dođe   -devedeseta..

Pa – njena--..prva..

Više  mi nisu trebale/tuđe /–priče…

Doživjeh ---  sirene..

,Uđoh--- ./baš je bio Dušni   dan  /-- u onaj   Tunel-sklonište  -ispod   Griča---

Bijaše    opća   uzbuna..pa   unutra   provedosmo   dva—tri—sata—

Potom    se   dovukoh  do stana—/uz   minimalnu    uličnu   rasvjetu/  ,zajedno   sa  kćerkom -

,usput   se  skrivajući  --iza    parkiranih   auta “ domaće”   proizvodnje, …uz    pokoji pucanj

  -“snajperista”,…/.glumeći   iz   nužde/  -----poluostarjelu-mačku…Kasnije   sam  u mraku..slušala   /.radio-vijesti/—misleći   ..sve više  ..na   priče  --o    Sibiru,,djedu,..koji je

 tamo-kao   ratni   zarobljenik--navodno -bio kočijaš-na nekome   imanju,…—

Potom ,  u  drugom    ratu..kao   službenik  --željeznice  ---zajedno  sa    sedmero djece /mama   i..pet 

sestara..i..ujak / --zbrinut –u-nekome   -vagonu..

Kada   bi   pao  --padobran   ..isti bi se” lovio”— --i------prekrajao—--/--postavši   nasljedan/—dudovim

svilcem—preko—sašivenih-haljina---

-Da  je   ---bilo---brašna-----

Još   na trenutak ugledah  --vlak---transibirske  željeznice  ,potom   lice   glumca ,koji   u zadnje vrijeme

sve   ..više   --karta--,-onda  nekoliko   -pjesama---njegove ----balalajke  ------

Potom    zaspah---------

Probudila   me   .,.zamislite-----,-baš ….Larina  ..pjesma----

Donio   ju    vjetar---sa   neke   …stepe  ---

Iziđoh    --na  ulicu—A  kad    tamo---sve   neki  --drugi,…čudni—ljudi---

-. Hodaju   trotoarom.../.kao  -splašeni-/--

Boje   se   --koračati  ---jer je  sve  krcato   podugačkim   autima/preko pet  metara/

--U njima   sjedi../  neobuzdano/..i ne baš    vješto—šofira—po   jedna-osoba

Tu  i tamo   --još prođe    poneki    tramvaj    --

U njemu  su   đaci ,  sa svojim ruksacima,..sa kojima  ..i nehotice—guraju   penzionere ..pa  onda   viču

—jedni na –druge---

Potom --  ovi stariji--—grde --  mlađe---koji   više  ..i ne---reagiraju--,-poštivajući    igrom-savjesti 

/njihove—ipak—godine/

“Penzići”  od   kojih   su neki—..i…premladi   za--- to---potom održe   čitav govor  u    tom sredstvu –

javnog—prijevoza, jer   im   je   tu-/silom-prilika-/zagarantirana-slušalačka-publika..

Govorancija -  obično  završava   -psovanjem—Predsjednika—--i—onih   --na  --vlasti—samo    što su-

im—titule    -izostavljene—

Da     bi –bile /iste -obilato—nadoknađene---slušanjem—vijesti—Dnevnika..i tome---sličnog   -

*Otvorih   ormar---a kad   tamo—još  --moje   haljine   sa --početka   sedam--

desetih--,čak  --/i ona  …u kojoj sam  gledala   Doktora   Živaga—u Studenskome  centru-/…netaknute

Pa ,  naravno.,.kad   nije ---  prava-svila—

Moljci   je  --zaobišli---

  Potom   ugledah—kofer—i u njemu---skrivenu—vozačku—dozvolu …

Više..i..ne  ..vrijedi—

A ..i-- što---će mi –

Nemam   auta ,   …nisam   ga  nikada—ni--imala—

*Samo   sam   dočula-kad   je/ pravi/--rat  iste   --oduzimaju..uz—opću-mobilizaciju

Ne  -  imam  ..ni… novca

Samo neke--/ potvrdice/---o plaćanju  ..u …dinarima----pa  hrvatskim   dinarima ….potom   u-kunama 

Ove  / zadnje /   se razbježale  na sve strane…tragom svoje-- korjenite-riječi—

Pobjegle  --i misli---…/.a---bez  njih –ipak ne mogu/---

Kreni malo u –šetnju---onako  --niz  ulicu—puteljak—bilo  gdje  --.nek.. te  nose---noge....srce  …što li---

Pusti  ..mozak—onako—na    “pašu”--------

Poslušah   taj  -glas   --niotkuda  ..I  krenuh –

Prenu  me  ovaj—puta  sirena  --bijeloga auta,,,

Juri  ---potom—još--.jedan---

Slika   viđena  --toliko  --puta 

Konačno—/to—je  --grad/—tješim samu—sebe

I  što   će   ti—/sigurnost/kada su te –zapravo—izdali—najbliži-,…obitelj  ,…porodica---“-nazovi.-

prijatelji”—itd,…

Vjerojatnost—toga..i ..nečega  --uvijek postoji---

Korača …onako..,  uz  --tebe----

Meteori  padaju—skupa sa –meteoritima—pa te ipak ..ne  bubnu—po glavi----

Ti—ipak-  moraš svladati –prvu—drugu—brzinu—

Vlak  škripeći—usporava—

Ulazimo u stanicu------

Đački  smijeh  odzvanja-hodnikom—

Kažu   da  postoje  -vremenske  rupe—

Možda   sam  upravo-upala u takvo—što—

Tim   više  što oko mene—leti….. neki—k  u k  a  c—

A   nije   -moljac!!?

Nije   ni   -zrakomlat.

Možda  se  -pretvori u  -kloniranog--  /-uličnog /ubojicu—

Ili    se  spustio  sa  filmsko-televizijskog --ekrana  /prepunog   patološkog nasilja…/,da   konačno-

preodgoji-naivno-nadobudnu-mladu  generaciju-koja  upravo  sluša  podmetnutu  -im  glazbu/--

Ovaj    puta   ne  kanim / ponovno  -zaspati/.nakon   uobičajenog rada.

Otkuda   bih   imala,inače, -prvo—dinarićee.,--.pa  potom—kune..i—kuniće--

Nastojat  ću barem –neko ..vrijeme…ostati  budna../kao   onda kada   smo se spremali  za maturu—pa

učili   potpomognuti  -pilulom  --za   -vozače/…

Bijaše  to—samo—jednom..i nije  nam—prešlo—,srećom,—u –naviku-

Kasnije  su  takav-medikament-zabranili—

Nikad    nije  --kasno—zar ne  /--ponoviti-povijest/---?!

“Slavna  “-ipak neka-ratovanja.

F….ilipova…,pa--..Aleksandrova-----------

Naš   se   vlak   približava -  njihovim  --granicama—

U z    objave..istih..

Mislim   -ratova--!!!

K ako    bi—rekli—stari.

.Po   —muški—

A  ne  po ,  skrivečki--,iliti…-kukavički..

Iznad   gnijezda..potom  ..skrivali-neko—“blago”—/onako—ispod    nazovi- žita../nog—tuđeg   polja..

Zar   --ne .?!

Željeznica   juri  -pored  njiva---

Potom -  prvi puta  -ugledah  polja   -maka..

Pitomog.

Zaspah—ubrzo—Da   li—to--biješe  san-/kroz –pjesmu-/…ili    -kruta-proza

O  tome  ću drugom  nekom zgodom.

 MIRA

.

….