Ali s obzirom na njegov pravosudni položaj, s obzirom na neki dan provedeno ispitivanje i s obzirom na činjenicu da ova zemlja ima velikih problema s odbjeglicom Antom Gotovinom, Ramljak bi morao odgovarati zbog svojih javnih izjava.

»Nedavno sam bio s generalom Gotovinom«. »Poručujem da ga se nikad neće naći«. »Pomažem Gotovini i ne bježim od toga«. Te rečenice nisu ništa drugo nego ismijavanje hrvatske države, njezine policije i drugih tijela gonjenja. Osim toga, u izravnoj su suprotnosti s međunarodnim obvezama Hrvatske (vezano uz Sud u Haagu), iste one države u koju se alkarski harambaša zaklinje. Istina, najprije u odanost Gotovini pa tek potom državi, ali to je već njegov izbor.

Budući da je Ramljak, valjda, dostupan hrvatskom pravosuđu - za razliku od svog idola-heroja - sve što je izrekao, trebalo bi pravosudno obraditi. Zašto?

Odgovor nudi sam Ramljak. Najprije kaže: »Nedavno sam bio s njim«, a odmah potom pita tijela »voljene države« zašto prisluškuje njegov telefon i telefone njegovih prijatelja, a onda: »Ne znam zašto to rade«.

No Ramljak je pojava koja u opširnom novinskom nastupu, braneći ograničenja državne tajne, zapravo sve kaže. Od toga da je država ona koja ga je umirovila u 36. godini. Nije, međutim, država koja traži Antu Gotovinu, nije država koja sudi Mirku Norcu, nije država koja ga ispituje zbog skrivanja Ivice Rajića. Država nije ni »ono« što je za informaciju o Gotovini ponudilo nagradu za »izdajicu«.

Policija i Državno odvjetništvo su u izjavi o »poštivanju sustava i ponašanja u skladu sa zakonom« valjda našli razloga da alkarskoga harambašu upoznaju sa stvarnim funkcioniranjem države i primjenom njezinih zakona. Ili i oni »rade« u nekoj drugoj Hrvatskoj.