Sad će mi opet reć da dižem galamu oko sitnica, i da što sam tako zločest, pa gledam svaku dlaku u jajetu?! Aaa, Bože moj, da su radnice u Keruma i Konzuma dobile 500 kune povišice, vikao bi juuuupi, huuuura, ali sabornici mi idu na jetra - i gotovo! To više što ih plaćamo svi mi, i što im je i ovo što su do sada imali puno, puno, a evo im sad još pet stoja kapnulo u džep i nikome ništa. Pa će mi Sanader & Račan pričat o deficitu, manjku, dugovima umirovljenicima, o tomu kako bi najbolje bilo da se plaće i penzijice zamrznu, a mi svi skupa podnesemo zajednički teret. Svi skupa?! Dajte, nemojmo biti smiješni, oni su oni, a mi smo mi - provalija je između nas duboka i teško da postoji most koji bi spojio dvije strane stijene koja se odavno raspuknula.

Ne vidim da su vijest o saborskim povišicama komentirali socijalno osjetljivi sindikalisti, nisu se javile ni udruge za ljudska prava... Je, je, svi šute, čeljad se ne buni, samo, eto, tu i tamo koje novinarsko čangrizalo malo gricne, jalno zakuka, i tu završava svaka priča o demokraciji, jer demokracija podrazumijeva volju naroda, pa nezadovoljan pojedinac nije važan. Saborske su klupe sve praznije, a zastupničke bušte sve punije. Nagrađujemo nerad, i još šutke pristajemo na to. Mizerni smo.